Историјат

ОШ ВЛАДИСЛАВ ПЕТКОВИЋ ДИС

БЕОГРАД

 

 

 Идеја о оснивању основне школе у Великом Мокром Лугу постојала је и много раније од године за коју везујемо наш јубилеј. Прва школа отворена је као плод настојања житеља Малог и Великог Мокрог Луга, који су се 1863. обратили Министарству просвете да им одобри подизање школе у Малом Мокром Лугу. Била је то школа за оба села, Мали и Велики Мокри Луг, а почела је са радом у фебруару 1864. године са 40 ђака ‘’код Бреста’’. Радила је до 1914. када је срушена, а похађала су је само мушка деца.

После рушења школе деца су ишла у привремену школу oд 1914. до 1928. године. Као и сви пионирски послови, рад у школи био је изузетно напоран, јер се одвијао у две приватне куће, у кући Цветка Љубисављевића, а затим у кући Илије и Петрије Јаковљевић. Биле су то ‘’чатмаре’’, куће од прућа, облепљене блатом и покривене ћерамидом. У две собе одвијала се настава за 20 дечака различитог узраста, али су се постепено почела укључивати и женска деца, међутим, ђаци су веома ретко похађали школу.

Поред недостатка простора, тешкоће је представљао и недостатак стручних кадрова, а као први учитељи помињу се Воја Маринковић, и учитељице Персида и Љубица.

Изградња прве наменске школе 1928. године

Године 1928. сазидана је нова школа у Великом Мокром Лугу на простору где се данас налази  амбуланта. Једини податак о томе забележили смо из сећања  мештана Великог Мокрог Луга. Тако смо сазнали  да је власник земљишта на коме је подигнута прва школа био Митровић Љубомир, и да је после експропријације од стране државе његовог земљишта, саграђена школа. Пошто је имала подрум, зграда је једно време служила и као затвор. У сећању мештана остало је запамћено и да су учитељи Богољуб Милојковић и Барбара Милојковић живели на спрату тадашње школе, и да је Богољуб ископао бунар, који и данас постоји, али није у употреби због неадекватног одржавања.  Сам он је одржавао и двориште и целу зграду школе.

Старији мештани сећају се и интересантног податка да су породице које су имале једно дете биле ослобођене обавезе да децу шаљу у школу.

У нову школу, 1928-29. године уписано је у сва четири разреда 47 ученика, али је само 14 ученика уредно похађало наставу. Школа је, иако у тескобним условима, радила и за време Другог светског рата, све до бомбардовања 1944, када је претворена у избеглички Дом ученика у привреди и у прихватну болницу за рањенике народно-ослободилачке војске.

За време рата радили су учитељи: Милић Делетић и Богољуб Милојковић, који је истовремено обављао и дужност управитеља школе, све до 1959. године.

После ослобођења, 1945, почело је описмењавање становништва кроз разне облике течајева. Њих су, упоредо са редовном школом, све до 60-тих година водили учитељи: Милојковић Богољуб и Барбара, Пауновић Љубица и Ђурић Надежда.

Школски живот се нормализовао редовним издавањем уџбеника, као и снабдевањем школе потребном школском опремом.

Постепено се повећавао број ученика, па се отвара и већи број одељења. Тако је 1955-56. радило 4 одељења са 182 ученика, а већ од 1956-57. отворено је шест одељења са 217 ученика. Постојеће две учионице постале су недовољне па се у згради Дома отворила још једна учионица. Настава се одвијала од I – IV разреда, а од V – VIII разреда ученици су ишли у Мали Мокри Луг у ОШ ”Драгојло Дудић”. Овај број ученика задржао се све до преласка у нову школу, саграђену 1967. године.

Учитељи, који су поставили темељ савременој методи наставе, оснивајући ваннаставне активности и ученичке организације, били су: Богољуб и Барбара Милојковић, Гојко и Радмила Елезовић, Миливоје и Љубинка Стевановић и Видосава Богојевић, која 1959. године долази на место управника школе, уместо Богољуба Милојковића.

 

Прва школа у Великом Мокром Лугу из 1928. године на месту данашње амбуланте

 

 

  Изградња нове савремене школе 1967. године

Шездесетих година XX века саграђена је нова школа у централном делу Великог Мокрог Луга. Изградња је почела 1966. године и започела са радом школске 1967-68. године. Била је то савремена школа, најлепша у свом окружењу, али и на Балкану.

Школа је саграђена на имању Трандафиловић Благојевог Николе, које је од власника одузето уз накнаду, јуна 1966. године. На имању су постојале три куће, живинарник са свињцем и бунар, те је власник тражио да му се, када се изврши експропријација зграда и исплати накнада, обезбеди два плаца било на његовом земљишту или неком другом, где је дозвољена градња. Грађевинско предузеће ”Хидротехника” отворило је градилиште ”Изградња Основне школе у Великом Мокром Лугу” са почетком радова од 1. 09. 1966. године, пошто су обезбеђена средства од стране Секретаријата за просвету и културу Скупштине града Београда у износу од 340.000.000 – старих динара.

 

Зидање школе одвијало се у две фазе. У првој је саграђено 15 учионица, са библиотеком и зборницом, а у другој још пет учионица, кабинет за ТО, трпезарија и фискултурна сала.

Нова школа наставила је традицију раније основне школе, али сада са осмогодишњим образовањем за сву децу Великог Мокрог Луга. Школа је носила назив ”Слободан Пенезић Крцун”, а за директора је постављен Живослав Качаревић, учитељ и педагог из Београда.

Током година школа је почела да се  интензивно развија и задовољава захтеве све модернијег васпитања и образовања, уношењем ефикаснијих метода и нових садржаја у наставу. Велики проблем представљао је недостатак спортских, културних и рекреативно-забавних установа које би деци, у слободном времену, понудиле осмишљен и квалитетан програм. Међутим, и ове потешкоће, већим залагањем ученика, наставника, родитеља и свих запослених у школи, постепено су решене.

У периоду од оснивања до 90-тих година школа је имала сталан наставнички колектив, који је својим радом, знањем и искуством успео да превазиђе објективне постојеће проблеме, прихвати савремене тенденције и постигне квалитетне резултате у образовању и васпитању.

Листа наставника који су дуги низ година радили у школи је прилично дуга, али од ових неуморних прегалаца, ми ћемо поменути само неке од њих:

-учитељи: Видосава Богојевић, Јелка Бојовић, Боса и Љубомир Бабушић, Љубинка и Миливоје Стевановић, Момчило Стаменов, Манда Илић, Вера Русмир, Зорица Гајић, Љиљана Гаврић, Миљана Радовић.

-наставници: Радослав Пајић, Радмила-Беба Мартиновић и Олга Денић (енглески), Вера Кајевић и Мира Миздраковић (физичко васпитање), Драгољуб Црвенчић, Мирољуб Гајић (математика) и Љубомир Радојичић (математика),  Мирјана Ђукановић, Мирјана Џелебџић, Данијела Минић (српски језик), Злата Орлић (хемија и ТО), Деса Радовић, Вера Ненезић (биологија), Босиљка Кецман (географија),  Радмила Васиљевић (физика), Милена Андрић (музичка култура), Зорица Јовановић (историја), Вера Петровић и Душанка Штуловић (руски језик), Нада Крстић (ликовна култура), кћерка поменутих учитеља Миливоја и Љубинке Стевановић, Миланко Карличић и Зоран Нешић (ТИО).

Са прославе приликом отварања школе 1967.

Од школске 1977-78. године формирана је психолошка служба, а годину дана касније служба је употпуњена педагогом.

Године 1993. школа је променила назив и носи име нашег познатог песника, ”Владислав Петковић Дис”, по иницијативи Мирјане Ђукановић, која је руководила школом од 1980 – 1993.

На место директора 1993. постављена је Мирјана Пајић, која је непуних годину дана остала у школи.

Од 1994. до 2003. године школом руководи Слободан Стојковић, а од тада  до 2007. Милена Рајевић. Душица Стевановић је на месту директора од 2007 – 2015. године.  Од 2015. године на челу школе налази се Лидија Николић.

Упркос кризи 90-тих година кроз које је пролазила цела држава, па тако и просвета, школа је постизала добре резултате и у настави, и ваннаставним активностима и могла да стане међу најбоље просветне установе у земљи. Њене успехе потврђују и резултати великог броја ученика од којих су постали стручњаци разних профила, све до врхунских уметника и научника.

Откривање бисте Слободана Пенезића Крцуна