Ученица Ања Станојевић VI/2 освојила је прво место на општинском и треће место на градском такмичењу Ђачка песничка сусретања.
Похвала за малу песникињу, сјајне катрене, риме и лепо одабране мотиве који објашњавају шта једна шестакиња сматра срећом.
„Ах та срећа“
Срећа је
Волети камен и цвет,
Дисати ваздух,
Волети свет
Срећа је
Сваки поклоњен дан,
Живети живот,
Сањати сан.
Срећа је –
Срце неком на дар,
Лудо и младо,
И осмех бар.
Да, бити срећан!
Ал’ како, што?
Срећан онако,
Е, то је то!
Овогодишња Ђачка песничка сусретања су изнедрила и два млада песника у млађим разредима, Огњена Вуксановића 4/2 и Марту Петровић 3/1 који су освојили друго место на Општинском такмичењу. Ствараоци песама су показали даровитост и надахнуће у литерарном стваралаштву.
Моја јесен
Волим јесен.
Али када бих ја направио своју,
имала би лепу, чисту и шарену боју.
Не би падала киша, падао би снег!
Шарене пахуљице, на леп, чисти брег.
Сунце би топило лед,
а месец хладни, смежурани снег.
Пингвини би ишли на све стране,
а ту нема никакве мане.
Плажа и мора би летела,
људи би се купали,
а технологија, она би само седела.
Волим јесен.
Али када бих ја направио своју,
имала би лепу, чисту и шарену боју.
Смех
Где год да погледам- неке фаце,
Мале,велике, округле, уске,
Где год се крећем- шашаве главе,
Смешне, срећне и насмејане!
Шта је смех?
Смех је за људе највећи лек.
Он лечи самоћу и тугу,
Ствара у срцу дугу!
Осећање среће,
Победник је прави,
Јер смех за фаце,
Убедљив је и у страви.
Кловнови и циркузанти,
Доктори су славни.
Питам се данас,
Да ли су ове фаце смешне
Или за страхове утешне?