Идеја о оснивању основне школе у Великом Мокром Лугу постојала је и много раније од године за коју везујемо наш јубилеј. Прва школа отворена је као плод настојања житеља Малог и Великог Мокрог Луга, који су се 1863. обратили Министарству просвете да им одобри подизање школе у Малом Мокром Лугу. Била је то школа за оба села, Мали и Велики Мокри Луг, а почела је са радом у фебруару 1864. године са 40 ђака "код Бреста". Радила је до 1914. када је срушена, а похађала су је само мушка деца.

После рушења школе деца су ишла у привремену школу oд 1914. до 1928. године. Као и сви пионирски послови, рад у школи био је изузетно напоран, јер се одвијао у две приватне куће, у кући Цветка Љубисављевића, а затим у кући Илије и Петрије Јаковљевић. Биле су то "чатмаре", куће од прућа, облепљене блатом и покривене ћерамидом. У две собе одвијала се настава за 20 дечака различитог узраста, али су се постепено почела укључивати и женска деца, међутим, ђаци су веома ретко похађали школу.

Поред недостатка простора, тешкоће је представљао и недостатак стручних кадрова, а као први учитељи помињу се Воја Маринковић, и учитељице Персида и Љубица.

Изградња прве наменске школе 1928. године

Године 1928. сазидана је нова школа у Великом Мокром Лугу на простору где се данас налази амбуланта. Једини податак о томе забележили смо из сећања мештана Великог Мокрог Луга. Тако смо сазнали да је власник земљишта на коме је подигнута прва школа био Митровић Љубомир, и да је после експропријације од стране државе његовог земљишта, саграђена школа. Пошто је имала подрум, зграда је једно време служила и као затвор. У сећању мештана остало је запамћено и да су учитељи Богољуб Милојковић и Барбара Милојковић живели на спрату тадашње школе, и да је Богољуб ископао бунар, који и данас постоји, али није у употреби због неадекватног одржавања. Сам он је одржавао и двориште и целу зграду школе.

Прва школа у Великом Мокром Лугу из 1928. године на месту данашње амбуланте

Старији мештани сећају се и интересантног податка да су породице које су имале једно дете биле ослобођене обавезе да децу шаљу у школу.

У нову школу, 1928-29. године уписано је у сва четири разреда 47 ученика, али је само 14 ученика уредно похађало наставу. Школа је, иако у тескобним условима, радила и за време Другог светског рата, све до бомбардовања 1944, када је претворена у избеглички Дом ученика у привреди и у прихватну болницу за рањенике народно-ослободилачке војске.

За време рата радили су учитељи: Милић Делетић и Богољуб Милојковић, који је истовремено обављао и дужност управитеља школе, све до 1959. године.

После ослобођења, 1945, почело је описмењавање становништва кроз разне облике течајева. Њих су, упоредо са редовном школом, све до 60-тих година водили учитељи: Милојковић Богољуб и Барбара, Пауновић Љубица и Ђурић Надежда.

Школски живот се нормализовао редовним издавањем уџбеника, као и снабдевањем школе потребном школском опремом.

Постепено се повећавао број ученика, па се отвара и већи број одељења. Тако је 1955-56. радило 4 одељења са 182 ученика, а већ од 1956-57. отворено је шест одељења са 217 ученика. Постојеће две учионице постале су недовољне па се у згради Дома отворила још једна учионица. Настава се одвијала од I–IV разреда, а од V–VIII разреда ученици су ишли у Мали Мокри Луг у ОШ ”Драгојло Дудић”. Овај број ученика задржао се све до преласка у нову школу, саграђену 1967. године.

Учитељи, који су поставили темељ савременој методи наставе, оснивајући ваннаставне активности и ученичке организације, били су: Богољуб и Барбара Милојковић, Гојко и Радмила Елезовић, Миливоје и Љубинка Стевановић и Видосава Богојевић, која 1959. године долази на место управника школе, уместо Богољуба Милојковића.

Изградња нове савремене школе 1967. године

Шездесетих година XX века саграђена је нова школа у централном делу Великог Мокрог Луга. Изградња је почела 1966. године и започела са радом школске 1967-68. године. Била је то савремена школа, најлепша у свом окружењу, али и на Балкану.

Школа је саграђена на имању Трандафиловић Благојевог Николе, које је од власника одузето уз накнаду, јуна 1966. године. На имању су постојале три куће, живинарник са свињцем и бунар, те је власник тражио да му се, када се изврши експропријација зграда и исплати накнада, обезбеди два плаца било на његовом земљишту или неком другом, где је дозвољена градња. Грађевинско предузеће ”Хидротехника” отворило је градилиште ”Изградња Основне школе у Великом Мокром Лугу” са почетком радова од 1.09.1966. године, пошто су обезбеђена средства од стране Секретаријата за просвету и културу Скупштине града Београда у износу од 340.000.000 – старих динара.

Зидање школе одвијало се у две фазе. У првој је саграђено 15 учионица, са библиотеком и зборницом, а у другој још пет учионица, кабинет за ТО, трпезарија и фискултурна сала.

Нова школа наставила је традицију раније основне школе, али сада са осмогодишњим образовањем за сву децу Великог Мокрог Луга. Школа је носила назив ”Слободан Пенезић Крцун”, а за директора је постављен Живослав Качаревић, учитељ и педагог из Београда.